Baš kao divan cvet,
raskošan, ali bez ikakvog mirisa,
takve su, jalove, i mudre reči
onoga ko po njima ne postupa.

Dhammapada, 51

Lako je izgovarati mudre reči, ali nije uvek lako postupati mudro. Pre nego što smo u stanju da mudro postupimo, moramo svoje srce i um uskladiti sa onim što je istinito, sa onim što je stvarno. Ako smo iskreni, lako ćemo priznati da dobar deo unutrašnjeg monologa koji se odvija u našoj glavi čine priče koje uvek iznova pričamo samima sebi: ja sam ovakva osoba, ja sam onakva osoba. Da bismo postupili istinski mudro i delotvorno, neophodno je to kompulzivno pričanje dovesti u pitanje. Ne nužno zaustaviti, jer takvi mentalni fenomeni mogu imati silinu za koju treba vreme da bi nestali. U međuvremenu, možemo vežbati svesno unutrašnje slušanje. Možemo disciplinovati svoju pažnju, tako da se umesto nekakvog slušanja, potrudimo da zaista slušamo. Probajte da sednete u stolicu, ne kao za formalnu meditaciju, i jednostavno slušate; ne postavljajte se ni za ni protiv bilo čega što se pojavi. Kada smo za nešto, tada ono protiv čega smo može biti ohrabreno. Nezauzimanje stava ni za ni protiv ne znači odustajanje od odgovornosti, već je to način da proširimo svoj osećaj svesnosti, tako da jasnije sagledamo sklonost ka razmišljanju i osećanju po navici.

Sa dobrim željama
ađan Munindo

Gajiti navike
kakve su žudnja i vezivanje
nalik je gajenju opasnog korova.

Dhammapada, 335

Kada decu po prvi put ostavljaju u školi, ona se često osete uzemirenima dok gledaju kako njihovi roditelji odlaze. Ne razumeju da će se za nekoliko sati mama ili tata vratiti po njih. Na kraju ta deca nauče da njihovi roditelji nisu nestali zauvek i to uh umiri. Kao odrasli, kada sebe uhvatimo da smo na pogrešan način videli neku situaciju i postali savladani vezivanjem, mudro je zastati i dobro osmotriti na koji način vezivanje rađa patnju. Na jednom nivou može se činiti prikladnim vezati se za stvari koje su nam drage. Za roditelje je najprirodnija stvar da osete brigu za svoju decu. Ali šta se događa kada se ta brižnost udruži sa vezivanjem? Dete je suviše zaštićeno i nema priliku za učenje. Ili, šta se događa kada nas pohvali neko koga cenimo i vežemo se za prijatne osećaje koji uz to idu? To se u tom trenutku može činiti kao nešto što je u redu, ali ono što propuštamo da vidimo jeste kako, kada nam se neko obrati na grub način i bolni osećaji nas obuzmu, ne možemo da se odupremo vezivanju za te neprijatne osećaje. To dvoje idu jednu uz drugo.

Sa dobrim željama
ađan Munindo

Ko vreba samo greške drugih,
stalno se na njih žali,
u njemu je otrova sve više,
a pročišćenje sve dalje.

Dhammapada, 253

Iako to ne shvatamo odmah, kada sebe nepromišljeno zaokupimo pronalaženjem grešaka kod drugih, stvaramo prepreke unutar sopstvenog polja svesnosti. Deo nas se možda oseća prijatno dok po navici kritikujemo, ali propuštamo da uvidimo kako čineći tako nešto udaljujemo sebe od Dhamme. Naravno, postoje vreme i mesto za kritiku proizašlu iz brige za dobrobit drugih, ali ovde je reč o zlonamernoj kritici. Ako zaista želimo da razvijemo jasnoću i razumevanje, neophodno je da razmišljamo o posledicama stalnog traženja grešaka i zaustavimo taj impuls u sebi. Može biti izazovno počešati ranu koja zarasta, ali svrbi, ali mi znamo da ako sledimo taj impuls, stvari će postati gore.

Sa dobrim željama
ađan Munindo

Pobeda rađa mržnju,
u mukama ostaje poraženi.
Utihnuli boravi srećan,
napustivši i pobedu i poraz.

Dhammapada, 201

Postoji li način da se želi pobeda, a da ne budemo uništeni kada ne pobedimo? Možemo li nastojati da postignemo svoje ciljeve, a da se ne izgubimo u tim nastojanjima? Generalno, skloni smo da mislimo kako je za uspeh neophodno da odagnamo svaku misao o porazu i fokusiramo se isključivo na pobedu. To znači da ignorišemo moć svesnosti i mudrog promišljanja. Ako sebe vežbamo na pravi način, možda je moguće da budemo svesni impulsa za pobedom, ali da budemo svesni i same svesnosti. Ne postoji samo želja za pobedom, već i znanje da želimo tu pobedu. Negovanje takvog svesnog znanja jeste jedan vid uzimanja utočišta u Budi. Takvo gledanje na stvari ima moć da nas zaštiti od toga da se upustimo u nedostojnu igru dominacije nad drugima.

Sa dobrim željama
ađan Munindo

Negujući empatiju prema drugima
vidimo da svako strahuje
od batine, od smrti. Znajući to,
ne povređuje, niti povređivanju uzrok budi.

Dhammapada, 129

Ako imamo tu zlu sreću da budemo žrtva nečijeg besa, znamo koliko to bolno može biti. I možda se zapitamo: „Zašto bi bilo ko poželeo da bude toliko okrutan?“ U ovim stihovima iz Dhammapade Buda kaže da se napad na druge neće dogoditi onda kada postoji empatija. Drugim rečima, kada ljude proguta opsednutost sobom, tada svoj bol projektuju van sebe. U budističkom učenju smo ohrabreni da negujemo empatiju na dva različita načina: karuna znači osećati empatiju prema drugima u kontekstu patnje; mudita znači osećati empatiju u kontekstu radosti. Karuna ili saosećanje znači biti dovoljno živ i svestan, tako da kada smo sa onima koji pate, u stanju smo da se sa njima suočimo, bez osuđivanja, ne zatvarajući svoje srce. Mudita ili radost zbog sreće drugih znači biti svestan i dovoljno obuzdan da kada smo sa onima kojima dobro ide, jednostavno učestvujemo u njihovom ushićenju.

Sa dobrim željama
ađan Munindo

Kao što oružar pravi strelu,
slično i mudrac razvija svoj um,
tako plahovit, nepouzdan,
za obuzdavanje težak.

Dhammapada, 33

Ako želimo da razvijemo svoj um, pre ili kasnije nužno je da prepoznamo kako smo sami odgovorni za način na koji gledamo na život – za gledišta kojih se držimo i to kako ih se držimo. Sama gledišta i to da li smo vezani za njih ili ne određuje naše postupke. U nama postoji potencijal da menjamo ta gledišta i svoj odnos prema njima. Možda smo u ranoj fazi života formirali stav da zaslužujemo svu sigurnost i udobnost življenja u društvu obilja, nesvesni žrtava koje su drugi podneli kako bismo mi uživali u takvim okolnostima. A onda, ako se okolnosti promene i više nemamo svu slobodu na koju smo se navikli, taj neuočen stav stvara u nama osećaj uskraćenosti i postajemo ogorčeni. Bez pažljivog, mudrog istraživanja gledišta kojih se držimo, naš život uglavnom oblikuju spoljašnji uticaji. Buda je u svom učenju naglasio mogućnost vežbanja pažnje, tako da nismo tek žrtve spoljašnjih uticaja. Tražio je od nas da zaista preuzmemo kontrolu nad sopstvenim životom, tako što ćemo napustiti vezanost za gledišta. Ukoliko nismo za njih vezani, u stanju smo da procenimo da li ona uvećavaju ili smanjuju našu sreću.

Sa dobrim željama
ađan Munindo

Kontempliranje života ka mudrosti vodi;
bez kontemplacije mudrost kopni.
Uoči kako se mudrost razvija, a kako uništava,
i sledi put njenog uvećavanja.

Dhammapada, 282

Razumljivo je ako pretpostavimo da je postizanje životnih ciljeva način da uvećamo svoju lagodnost i zadovoljenost. Do određene mere, i Buda bi se sa tim saglasio; međutim, to zavisi od prirode naših ciljeva. Težnja kao dobrom fizičkom stanju i zdravlju je relativno prikladan cilj, sem ako na neizbežnost starosti gledamo kao na neku grešku. Buda je želeo od nas da prepoznamo relativnu važnost takvih stvari kao što je održavanje fizičkog zdravlja. U isto vreme, želeo je da razvijamo sposobnost mudrog promišljanja – ili kontemplacije – do tačke kada vidimo da ovo telo nije istinski ono što mi jesmo. Naravno, ovo telo je deo našeg identiteta i imamo odgovornost da se o njemu staramo. Takođe smo odgovorni za stanje svesti sa kojom živimo. Najprikladniji cilj u životu jeste ostvariti takav kvalitet mudrosti koji vidi iza onoga kako nam se čini da stvari izgledaju, dopirući do onoga što je zaista istinito.

Sa dobrim željama
ađan Munindo

Za koga ni dalja, ni bliža
obala ne postoje, nijedna od njih,
takvog neustrašivoga, bez ikakvih spona,
ja velikim bićem zovem.

Dhammapada, 385

Svi volimo da se osećamo sigurnim i bezbednim. Pre probuđenja, budući Buda tragao je za sigurnošću preuređujući okolnosti u spoljašnjem svetu, kako bi odgovarale njegovim sklonostima. Ali tek kada je, u dvadeset devetoj godini, zapravo uočio činjenicu da bez obzira koliko god te okolnosti bile prijatne i poželjne, ništa od toga ga ne može zaštititi od neprilika i neprijatnosti starosti, bolesti i smrti. Od tada je ta tri „znaka“ nazivao nebeskim glasnicima, jer su u njemu razbudili interesovanje da traga za sigurnošću kroz negovanje svesti, umesto da samo manipuliše spoljašnjim okolnostima. Ono što je otkrio je da sve dok pokušavamo da nađemo osećaj sigurnosti i zaštićenosti, tako što ćemo se uporno držati za čvrsto fiksirana gledišta ili za ono što posedujemo, uvek ćemo biti razočarani. Kraj razočarenja dolazi kada okončamo traganje za sigurnošću u onome što se neprekidno menja i otuda je samo po sebi nepouzdano.

Sa dobrim željama
ađan Munindo

Ko svoje rđave, nepromišljene navike
kasnije nadmaši dobrim,
taj osvetli ovaj svet,
kao mesec kad iza oblaka izroni.

Dhammapada, 173

Nekada se fokusiramo ka unutra, posvećujući pažnju dubokim uzrocima nezadovoljstva. U drugim prilikama, pažnju usmerimo ka napolje, na patnje sveta u kojem živimo. Izgubiti se unutra ili spolja donosi veću neravnotežu. Zato je naš cilj naučiti kako da preuzmemo punu odgovornost za svoje nepromišljene postupke. I unutrašnji i spoljašnji rad može biti težak. Nije lako biti pošten i priznati da zbog toga što nam je srce zatvoreno, naša sposobnost da budemo pažljivi i razboriti postane ugrožena. Živeti otvorenog srca, ne znači biti slab ili mek; to jednostavno znači dopustiti našoj prirodnoj osetljivosti da se ispolji. Sigurno da ćemo se suočiti sa rizikom da budemo povređeni; međutim, mi smo već ranije naučili da srce držimo stalno zatvorenim, zato što nismo znali kako tačno da osetimo to što osećamo. Nadajmo se da smo do sada stekli dovoljno veštine svesnosti, obuzdavanja i mudrog promišljanja, kako bismo dopustili da budemo povređeni i razočarani, ispunjeni nadom i ushićeni, a da ne izgubimo suviše balans. Naš doprinos ovom tužnom, žalosnom svetu može biti naše poštenje.

Sa dobrim željama
ađan Munindo

Budina usavršenost potpuna je;
nikakvog posla preostalo nije.
Nemerljiva je njegova mudrost,
njezine granice se ne nalaze.
Pa čime od istine odvojen on može biti?

Dhammapada, 179

Velika je to sreća imati pristup učenju koje je izložio Buda i njegovi probuđeni učenici. Velik je to blagoslov da imamo poverenje u to učenje; poverenje koje nas ohrabruje da pitamo, istražujemo, a ne samo da verujemo. Kad imamo tek slepu veru, tada se odričemo odgovornosti za posledice našeg pomanjkanja svesnosti; i svakako da je to pomanjkanje u središtu svake patnje – naše i sveta oko nas. Zato, budimo pažljivi da se ne izgubimo u samozadovoljstvu samo zato što verujemo u Budu. Umesto da se pitamo: „Jesam li ja dobar budista?“, možda bi trebalo da pitamo: „Pomaže li moja budistička praksa da čujem najdublje sumnje i brige svoga srca?“ Isto tako: „Učim li da stičem poverenje u sebe dok se bavim ovim istinskim pitanjima?“

Sa dobrim željama
ađan Munindo

Od svega rđavog se okreni,
svako dobro u sebi neguj
srce i um svoj pročisti.
To je učenje Budnih.

Dhammapada, 183

Kada odustajemo od činjenja loših dela, razvijamo jedan oblik snage koji dolazi zajedno sa samopoštovanjem. Bez te sposobnosti da se odupremo lošem, sve duhovne knjige koje smo pročitali, govori koje smo odslušali i čak svi sati provedeni u meditaciji bivaju dovedeni u pitanje. To je kao kada spravljamo zdravu, organsku hranu u prljavoj kuhinji. Nasuprot tome, kada smo vešti u mudrom obuzdavanju, pozitivni napori koje ulažemo bivaju još više ojačani. Tako, sa lošim koje je obuzdano i dobrim koje je razvijeno, spremni smo da pročistimo svoju svesnost od nezgodne navike da postavljamo ispravno naspram pogrešnog, dobro naspram lošeg, sebe naspram drugog. Svesnost probuđenih bića je oslobođena svih urođenih navika opredeljivanja za jednu ili drugu stranu, te je otuda oslobođena svake patnje.

Sa dobrim željama
ađan Munindo

Srećan je onaj ko, jasnoga uma,
nađe radost u Istini.
Mudraca uvek ushićuje Dhamma
što je podučavaju plemeniti.

Dhammapada, 79

Svi smo mi, barem teorijski, svesni da je zaokupljenost samim sobom stanje koje treba izbegavati. Međutim, jesmo li ikada istraživati kako i zašto je u stvari to toliko opasno? To što nazivamo „sopstvo“ nije nešto sa čime smo se rodili. Zapravo, ljudskom biću treba otprilike sedam godina da bi razvilo taj čvrst osećaj individualnosti. Taj osećaj „sopstva“ takođe nije nešto što je bezbedno. Možda bi se moglo opisati kao jedan dinamičan proces sačinjen od različitih obrazaca misaone i emocionalne aktivnosti. Pokušavati da nađemo sigurnost za sebe tako što ćemo se fokusirati na nešto što je samo po sebi nesigurno nema baš mnogo smisla. Mnogi koji praktikuju meditaciju znaju za osećaj mirnoće i vedrine koji postoji čak i kada se utiša dobar deo aktivnosti koju smatramo delom tog „ja“. Otkrivaju da nisu nestali samo zato što je taj grubi nivo mišljenja i emocija nestao. Još uvek postoji osećaj „znanja“. Sigurno da bi fokusiranje na to „znanje“ bio jedan mudriji način življenja.

Sa dobrim željama
ađan Munindo

Za one što povređuju
druga bića
ne mogu se reći da su
dosegli istinsku plemenitost.
Jer oni koji to jesu,
pred svakim bićem
svoj štap uklonili su.

Dhammapada, 270

Kada je jednom poverenje u mogućnost probuđenja čvrsto ustaljeno u našim srcima, spremni smo da olabavimo vezanost za ideju cilja i malo pažljivije se posvetimo stvarnosti oko sebe. To je trenutak da osetimo tlo pod nogama i napustimo maštanja o tome kakav bi život bio kada bismo dosegli slobodu. Ako se suviše jako držimo ideja o budućnosti, blokiramo svoju prijemčivost za ovde i sada. Uprkos težnji da se oslobodimo svega što je štetno i egoistično, možda povređujemo bića koja su kraj nas. Ideja negovanja nepovređivanja možda ne izgleda inspirativno koliko težnja ka slobodi, ali to može biti praksa koja nas približava istini.

Sa dobrim željama
ađan Munindo

Iako naše znanje može biti ograničeno,
onaj čije su razumevanje i ponašanje
u skladu sa Putem ispravnosti,
smatra se dobro upućenim u Učenje.

Dhammapada, 259

Praktikovanje Dhamme ili Učenja nije tek mentalna vežba; ono u sebe uključuje i telo i um. Sakupiti mnoštvo informacija o Dhammi ne znači nužno da smo vešti u njenoj primeni. Tradicionalna priča povezana sa prilikom kada je Buda po prvi put izložio ovo učenje uključivala je potpuno probuđenog monaha koji je napamet znao samo jednu strofu. Međutim, zato što je do kraja razumevao tek tih nekoliko redova Dhamme, Buda ga je pohvalio, ukazujući u isto vreme da samo zato što neko ima toliko toga da kaže o Učenju ne znači da je „dobro upućen“.

Sa dobrim željama
ađan Munindo

Nepažnji se prepuštaju lude i neznalice,
a mudrac pažljivost k’o najveće blago čuva.

Dhammapada, 26

Lako je svakodnevni nivo jasnoće koji imamo uzeti zdravo za gotovo. I kada ne odvajamo redovno vreme za formalno vežbanje pažnje, već sama praksa pridržavanja pravila vrline može stvoriti jedan kvalitet jasnoće koji mnogima manjka. Slično kao što zdravlje možemo uzeti kao nešto što se podrazumeva, sve dok se ne razbolimo, isto tako se naviknemo na to da živimo sa dobro razvijenom svesnošću i smatramo da je to nešto sasvim uobičajeno. Buda nas savetuje da cenimo, čak da čuvamo kao svoje blago, rezultate sopstvenih dobro usmerenih napora.

Sa dobrim željama
ađan Munindo

Nije lako onima sa savešću,
koji skromno žive,
čistoga uma i u osami,
dosledni vrlini, na Istinu motreći.

Dhammapada, 245

Ako pročitamo ove Budine stihove i osetimo olakšanje, razlog može biti u tome što smo makar na trenutak napustili ideju da bi uvek trebalo da se osećamo opušteno i srećni. Kada je u pitanju Dhamma, osećaćemo se istinski opušteni samo kada smo završili svoj posao i postali oslobođeni svake navike vezivanja. Kada pogledamo ovaj svet i vidimo kako nekada ljudska bića postupaju, razumljivo je da osetimo tugu. Vrlo je verovatno da na očigledno pomanjkanje integriteta, skromnosti i sposobnosti rasuđivanja naša prirodna senzitivnost reaguje osećanjem razočarenja: sigurno da možemo da uradimo mnogo bolje od toga. Osećati tugu, ali se ne izgubiti u njoj, slično je kao da se ogrejemo vatrom, a da nas ona ne opeče. Sve dok ne osetimo tu tugu, nećemo biti u stanju da osetimo saosećanje.

Sa dobrim željama
ađan Munindo

Kroz mnoge živote lutah
tražeći bezuspešno
graditelja doma ovoga
što uzrok patnje mi bi.
Bolno je zaista preporađanje.
O graditelju, najzad te opazih!
Nikad više kuću ovu graditi nećeš!
Svaki ti oslonac nestade,
slomljen je noseći stub.
Sve moje žudnje ugašene su,
srce mi sa neuslovljenim jedno postade.

Dhammapada, 153-4

Ko je taj graditelj kuće kojeg Buda smatra odgovornim za svoju patnju? To je nerazumevanje, izvor svih navika rastresenosti: sve one priče koje neprekidno sami sebi pričamo i fantazije za koje smo naučili da ih ne dovodimo u pitanje. Važno je uočiti da Buda ovde nije rekao kako je krivac za njegovu patnju bio ubijen; on jednostavno kaže: "Najzad te opazih!" To viđenje bilo je dovoljno da okonča uzroke patnje. Bilo bi mudro da sledimo njegov primer i vežbamo sebe da samo "vidimo", što znači da razumemo taj proces kojim vezivanje postaje patnja. Neophodno je da vežbamo pažnju i imamo na umu da sva iskustva nastaju i nestaju unutar tog polja svesnosti u kojem nema "ja". Upravo ta svesnost koja je čista spoznaja, lišena ega, predstavlja naše utočište u Budi.

Sa dobrim željama
ađan Munindo

Čak i oni koji učine zlo
mogu doživeti radost,
sve dotle dok njihova nedela
ne stignu za naplatu.
Ali kada plodovi
takvih postupaka sazreju,
bolne posledice
izbeći se ne mogu.

Dhammapada, 119

Možda volimo da mislimo kako možemo da se izvučemo bez posledica iz nečega što jeste pogrešno, samo ako niko drugi ništa ne zna o tome. Međutim, mi smo ti koji znamo; i isto tako znamo da mi znamo. Tako smo prinuđeni da živimo sa time iz dana u dana, do kraja života. Moramo biti spremni na to da ćemo se sećati svakog svog namerno učinjenog postupka. Kada jednom to počnemo da cenimo, tada ćemo možda uvideti da mudar pristup životu znači pokušati da činimo samo ono čega želimo da se sećamo. Ali ako smo već nakupili sećanja koja nas ispunjavaju kajanjem, razumimo da su upravo to kajanje i stid deo isceljenja. Takva patnja jeste poruka koja nas poziva da je pogledamo i prihvatimo, kako bi nas podučila da ubuduće budemo pažljiviji.

Sa dobrim željama
ađan Munindo

Pogledaj ovaj svet,
nalik raskošnoj kraljevskoj kočiji,
opčinjeni tom vizijom, neznalice propadaju,
dok za znalce vezivanja nema.

Dhammapada, 171

Buda nas ohrabruje da osmotrimo svet u kojem živimo i ne budemo njime zavedeni, da vidimo iza onoga što je tek pojavno. Kada razmišljamo o nizu izazova sa kojima treba da se suočimo, mudro je obratiti pažnju na način na koji vidimo stvari, a ne samo na njihovu spoljašnjost. Svakako da fotografija suncem obasjane plaže, sa belim peskom i palmama, jeste privlačna, ali možda ipak ne bi trebalo da zaboravimo na komarce ili meduze. Sve dok svesnost ne postane izvežbana, to što vidimo biće donekle iskrivljeno. Naime, skloni smo da vidimo samo ono što želimo da vidimo, a ne ono što zaista jeste. I da ne zaboravimo, postoji razlika između pažljivog posmatranja i vezivanja. Mudri nisu prestali da vide lepotu u ovome svetu. Ali pošto se više ne vezuju, prestali su da tu lepotu kvare.

Sa dobrim željama
ađan Munindo

Ne treba nekog smatrati vrednim poštovanja
na osnovu loze, porekla ili spoljašnjeg izgleda;
tek unutrašnja čistota i razumevanje istine
određuju nečiju vrednost.

Dhammapada, 393

Vrlo lako pripisujemo mnogo vrednosti spoljašnjem izgledu. Ali pošto je naš subjektivni doživljaj ove egzistencije unutrašnja stvar – mi ne živimo u spoljašnjem svetu, mi živimo "unutra" – svakako da bi naglasak trebalo da bude ka tome unutra. Naročito sada kada živimo pod ograničenjima, jasno nam je koliko teško može biti kada nam nije dopušeno da izađemo napolje. Šta ako te osećaje frustracije vidimo kao izraz onoga što je Buda nazivao "nekontrolisanim izlivima"? Sve dok srce nije svesno koliko je korisno "ostati kod kuće", naša pažnja će se nepromišljeno prelivati ka spolja, juriti za slikama, zvukovima, mirisima, ukusima itd.; dizati prašinu ovoga sveta. A kada tako slepo sledimo objekte čula, završimo sa očima punim te prašine. Mudri su naučili da ostati kod kuće, da budu svesnost, dakle da na svet gledaju jasnoćom razumevanja i osetljivošću saosećanja.

Sa dobrim željama
ađan Munindo